Reno nije za građane drugog reda
Srpski marketing vs e-novine
THUMBNAIL: www.e-novine.com
AUTHOR: Branislav Jelić
SOURCE: www.e-novine.com
Imajući u vidu katastrofalnu finansijsku situaciju u kojoj se nalaze e-novine, pokušavamo da preduzmemo sve što je u našoj moći (a nije previše) ne bismo li obezbedili opstanak medija koji se razlikuje od uniformisane srpske medijske scene, objedinjene na istom zadatku – promociji jedinog ispravnog puta kojim nas vodi aktuelni režim. U tom naumu, često se bavimo i poslovima koje smo mislili da nikad nećemo raditi.
PHOTO: www.e-novine.com
“Mrzim prosti puk koji prlja sve oko sebe bez najmanje odgovornosti”. (Superhik, pljačkaš siromašnih i darovatelj bogatih)
Pre više od mesec dana (3. decembar 2009), rukovođeni informacijom prijatelja da postoji marketinška agencija koja je pokazala želju da reklamira klijente i preko jeretičkih medija (komada: dva), javili smo se marketinškoj agenciji OMD koja, kaže slogan, ima Insights, Ideas i Results.
Krenulo je loše od samog početka i to smo Luković i ja shvatili postupajući po uputu “dođite, mi smo preko puta Zvezdinog stadiona.” U okolini “Avalice”, naime, ni lokalni stanari nikad nisu čuli za ulicu Milovana Marinkovića, naše krajnje poslovno odredište. Postiđeni nepoznavanjem sopstvenog grada pozvali smo upomoć Managing directora agencije OMD, zapravo direktorku Ivanu Uspenski, i razumeli da se čuvena OMD agencija nalazi u jednom od onih poslovnih sokaka, s leve strane Bulevara JNA (danas je to, normalno, Bulevar oslobođenja, btw od čega?) idući prema Banjici.
U luksuznoj vili okruženoj porodičnim stambenim objektima dočekala nas je ljubazna Ivana Uspenski i uvela u kancelariju sa pogledom na veš koji se njihao u susednom dvorištu. Tu smo obavili uvodni razgovor, predstavili našu malu firmu, njene domete i stremljenja, i razišli se u vedrom raspoloženju uz obećanje da ćemo, odmah nakon povratka u redakciju, proslediti neophodne podatke koji bi mogli biti od koristi potencijalnim klijentima. Ceneći mnogobrojne obaveze prezauzete managing directorke, sa željom da i mi prikažemo makar približnu poslovnost, sat vremena kasnije, odgovarajući mejl je već bio u inboxu gospođe Uspenski. U naivnoj nadi da će stići odgovor, bilo kakav (i teranje u majčinu je, naime, nekakav odgovor), prošlo je ravno mesec dana (marketinški: 30 dana). Ni drugi opširni mejl (“Ivana, šta bi?”) nije provocirao reakciju našeg nadasve poslovnog partnera OMD! Računali smo, ljudi su na odmoru, spojili su gregorijanski Božić sa julijanskom Novom godinom, ima vremena. Dvanaestog januara, već ozbiljno zabrinut za zdravlje kolegice Uspenski i stanjem na našem tekućem računu, pozvao sam je telefonom.
“Oh, to ste vi… da, naravno da se sećam”, snašla se Ivana kao mačka bačena sa četvrtog sprata.
“Znate, imali smo strašnu gužvu (iako, khm, cela Srbija planduje već deset dana) pa nisam stigla da se javim”, rutinski je nastavila i dodala: “pogledala sam (kako je samo stigla od tolike gužve, već sam kinjio samog sebe), vaš traffic (na srpskom: saobraćaj, promet, broj dnevnih jedinstvenih poseta) je izuzetno dobar!” Taman kad sam se, rukovođen dobrim vestima (bila je, eto, gužva a i trefik nam je izuzetan), ponadao silnim ugovorima, usledio je šok u otvorenoj tržišnoj utakmici pod ravnopravnim uslovima: “Mi smo ponudili našim klijentima da se oglašavaju kod vas ali je njima, uvidom u vaš sajt, neprihvatljivo da se reklamiraju kod nekog sa takvim političkim stavovima.” Uvodni deo o “gužvi” i “izuzetnom trefiku” pokazao se sasvim besmislenim.
Ako je verovati ovim rečima, klijentima poput kompanije Renault, banke Barclay’s, Fedexa, Intela, McDonaldsa (prema zvaničnom i zbrkanom sajtu OMD, gde srpske filijale nema ni u tragovima, ako se ne računa Hrvatska), najvažnije u ostvarivanju profita je da se lepo piše o gos’n Jeremiću, da se hvali preduzimljivi premijer Cvetković, da se izražava divljenje Tadiću koji nas vodi u Evropu via Kosovo (zadnja pošta Bujanovac), da se nabraja pregršt uspeha na ekonomskom, diplomatskom ili erotskom planu, ako se slučajno usudimo da napišemo koju i o ministrovoj Nataši. Direktori Renoa (ili NN lica koja vode srpsku filijalu) za koje bi čak i čitaoci e-novina (kao i publika bilo kog medija) trebalo da budu potencijalni kupci, izgleda, smatraju da su ovi potonji bića nižeg reda i beznačajnog potrošačkog potencijala. Uz to i antidržavni elementi kojima se pričinjava da Srbija i njene nove vođe gacaju u kalu korupcije i burazerske ekonomije. Sledeći takvu ekonomsku politiku nije ni čudo da propadaju, mislim ovi iz Renoa.
Ukratko, to je politički i ekonomski ambijent kojem su sve ove godine težili Satiš Nambijar, Lord Oven, Sajrus Vens, Bernar Kušner, Vilijem Montgomeri, Dejvid Gouven, prugasti Đanfranko Fini i novovalna bratija na čelu sa pesnički raspoloženim Žanom-Fransoa Teralom koji nadahnuće crpi iz Serbie pastorale i blogerom Stivenom 92 Vordsvortom. Od trenutka kad smo prestali da koljemo okolo, gospoda iz velikog sveta su proglasila trijumf ljudskih prava i demokratije na našem vekovnom ognjištu, demonstrirajući Insights, Ideas i Results. Ok, ali onda bez Renoa, molim. Ionako je Peugeot za njih Audi!
U skladu sa marketinškom politikom e-novina i izvesnim sumnjama koje su se pojavile, ovaj tekst je prosleđen gospodinu Žeromu Stolu, izvršnom potpredsedniku Renoa za prodaju i marketing u Evropi.
“Moderan veb-sajt na kojem etničke, rasne, religiozne, seksualne ili bilo koje druge slične razlike jednostavno ne postoje. Mesto na kome ćete naći mnogo toga drugačijeg. Sajt je urađen sa namerom da istinito informiše, kreativno inspiriše, razvije dobre međuljudske odnose i poveže ljude iz celog sveta.”
Upravo ste sve ovo pobili sa ovakvim tekstom! Vrlo neprofesionalno i jadno… Slucajno sam naleteo na ovaj sajt, ali cu sledeci put namerno da ga zaobidjem… Ovde ocigledno i samo prolaze tracaranja, nabedjivanja i pljuvanja… Jadna je ova zemlja sa ovakvim “slobodnim”, “nezavisnim” i “drugacijim” novinarstvom…