20 godina kasnije: Gorbachev, Buch, Kohl
THUMBNAIL: www.oz.deichman.net
BY: www.gorannecin.rs
Kojom brzinom je pao Berlinski zid, pre dve decenije, iznenadilo je mnoge. U izjavama povodom 20 godina od pada Berlinskog zida svoje impresije o tom istorijskom trenutku iznose akteri velikog događaja i to vreme najuticajni ljudi u svetu.
PHOTO: www.irrelevances.wordpress.com
Mihael Gorbačov (Mikhail Gorbachev)
Gorbačov je u izjavi Bild-u rekao da je za rušenje Berlinskog zida saznao 10. novembra ujutro i na pitanje o tome kada je prvi put pomislio o ujedinjenju, rekao da je misao o tome postojala još kada ga je Leonid Brežnjev(Leonid Brezhnev) imenovao u sovjetsko rukovodstvo.
“Znao sam - istorija je stvorila problem nemačke podele, istorija će to i rešiti”, rekao je Gorbačov, koji je kao i Džordž Buš i Helmut Kol dobio ovogodišnju Bild-ovu medijsku nagradu za ujedinjenje “Osgar”.
Na pitanje da li se radovao, kada je ujutro 10. novembra saznao za pad zida, bivši ruski predsednik je odgovorio da nije baš imao “provalu” radosti, ali da nije osećao odbojnost.
“Ja sam to prihvatio. Nemci više nisu želeli da bude kao do tada. Takođe, i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika(SSSR) se nalazio u previranjima…”, rekao je Gorbačov, koji je, upitan da proceni da li bi, da nije bilo njega, Kola i Buša, Nemci mogli da se ujedne, odgovorio da se Nemci više nisu mogli zadržati.
Kada je reč o “nemačkim obećanjima Rusiji”, Gorbačov je naglasio da su Nemci svoja obećanja ispunili.
“Da. Nemci su sve sporazume vrlo tačno ispunili i s puno poštovanja se ponašali prema našim trupama. Ali, tu stoji i jedan otvoreni račun”, rekao je Gorbačov, precizirajući o čemu se radi.
Tadašnji nemački kancelar Kol, bivši američki ministar inostranih poslova Džejms Bejker(James Baker) i drugi su mu, kako je rekao Gorbačov, tvrdili da se NATO neće pomeriti prema istoku ni jedan centimetar.
“Toga se Amerikanci nisu držali, a Nemcima je bilo svejedno. Verovatno su trljali ruke kako su sjajno Rusi prevareni. Šta je to donelo - samo to da Rusi zapadnim obećanjima više ne veruju”, rekao je Gorbačov.
PHOTO: www.video.tvguide.com
Džordž Buš (George H. W. Bush)
Kojom brzinom je pao Berlinski zid, pre dve decenije, iznenadilo je mnoge, a tako i tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država(SAD) Džordža Buša starijeg.
“Nismo imali nikakvog povoda da pretpostavimo da bi u roku od dvanaest meseci Berlinski zid mogao da postane višak i da bi ujedinjenje dve Nemačke bilo tako blizu”, izjavio je on u intervjuu bečkom dnevniku Standard.
Buš je rekao da je u govoru prilikom preuzimanja dužnosti 1989. govorio o kraju totalitarizma, dodajući da je sam bio iznenađen kojom brzinom je došlo do toga.
“Kada sam 1989. postao predsednik ohrabrio me je razvoj u Poljskoj. Moja tadašnja pretpostavka je bila da će i u Nemačkoj nešto posebno da se dogodi, ali nisam imao povoda za mislim da bi u roku od dvanaest meseci Berlinski zid mogao postati deo prošlosti i da bi nemačko ujedinjenje moglo biti na dohvat ruke”, podvukao je on.
Na samitu sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom na Malti, decembra 1989, Buš je već, kako je rekao, bio siguran da bi SAD i Sovjetski savez mogli prevazići ” tradicionalne konflikte hladnog rata”.
‘”Bio sam u ovalnom kabinetu, kada mi je saopšteno da je Berlinski zid pao. Bio je to emotivan momenat. Trenutak radosti. Istovremeno se sećam da su mi međi prebacivali kako nisam pokazao dovoljno radosti. Dan kasnije su mi rekli da bi trebalo da idem u Berlin i plešem na zidu… to bi bila velika glupost, jer bi moglo provocirati Gorbačova. On mi je kasnije potvrdio da bi to moglo dovesti do najgoreg razvoja situacije. Mislim da smo ispravno postupili. Bio sam emotivno dodirnut…”,podelio je Buš svoja sećanja na pad Berlinskog zida.
“I pored toga nisam ni pretpostavljao da će Sovjetski savez decembra 1991, kada se pojavio koncept Zajednice nezavisnih država, mogao prestati da postoji.
Na Božić 1991. pozvao je predsednik Gorbačov i informisao me da će napustiti tu dužnost. To je sigurno bio jedan od najznačajnijih trenutaka u mom četvorogodišnjem mandatu”, istakao je Buš.
Istovremeno, on je pohvalio Gorbačova naglašavajući da je od prvog susreta sa ovim ruskim političarem stekao utisak da se radi o “sovjetskom lideru drugačijeg kova - bio je harizmatičniji, otvoreniji za ideje i mišljenja”.
“Kada samo se bliže upoznali video sam da je on stvarno dobar čovek, koji je pokušao sve kako bi podigao kvalitet života svojih građana”, rekao je Buš.
Vrhunac događaja promena je bilo ponovno ujedinjenje Nemačke, podvukao je on.
“Za mene je tema ponovnog ujedinjenja Nemačke dobilo na težini u februaru 1990. prilikom sastanka sa kancelarom Helmutom Kolom. Tek tada sam o tome opširno diskutovao.
Dok su drugi, kao na primer predsednik Francuske Fransoa Miteran(Francois Mitterrand), bili manje radosni o izgledima ujedinjenja Evrope, ja sam bio potpuno ubeđen da činimo ispravno, iz ispravnih razloga i u pravo vreme u istoriji”, konstatovao je Buš.
Upitan šta je najvažnije našleđe 1989. godine, bišvi američki predsednik je poručio da je to po njemu “činjenica da je narod sproveo revoluciju u centralnoj i istočnoj Evropi, jer je imao veliku želju za slobodom, kao i da je ona bila mirna.
PHOTO: www.en.wikipedia.org
Helmut Kol (Helmuth Kohl)
Kada je reč o “kancelaru ujednitelju” Kolu, koji u poslednje vreme, kako piše štampa, kuburi sa zdravljem, on je rekao da je vest o padu Berlinskog zida čuo dok je bio u poseti Poljskoj.
Kol, kada misli na nemačko jedinstvo, kaže, oseća zahvalnost i radost što je uopšte mogao to da doživi i u tome učestvuje i što je, “a to se često zaboravlja, sve postignuto bez prolivanja krvi”.
Nadu za ujedinjenje Kol je, kako je rekao, osetio najkasnije 1987. godine, kada je na vlast došao Gorbačov. “On je jedan simpatičan, zapravo, vrlo interesantan partner za razgovor s puno humora i porcijom ironije…
On je bio otvoren za promene, otvoreniji od bilo kog sovjetskog vođe pre njega”, rekao je Kol, koji je sećajući se susreta s Gorbačovom, izjavio da je jednom ruskom vođi, dok su sami, samo s prevodicem, na čuđenje zaljubljenih parova šetali kroz kancelarski park u Bonu(Bonn), pored Rajne(Rhine), rekao da će nemačko jednstvo sigurno doći, tako sigurno kao što Rajna teče prema moru.
“To je bilo bitno, prvi put mi Gorbačov nije protivrečio”, seća se Kol.
[LOGO2]
