Amateri snimaju hit
Segmenti iz knjige “The Rolling Stones - Umetnost pobune” autora Ivana Ivačkovića
THUMBNAIL: Ivan Ivačković
AUTHORIZATION: Ivan Ivačković
”Come on” je, danas znamo, bio početak jednog ubitačnog opusa, udarac pravo u šuplje čelo konzervativne okoline, gem, set i meč za Stounse(Stones). Ostalo je, što bi se reklo, histerija.
PHOTO: Goran Necin
Priča sa srećnim krajem nije imala naročito prijatan početak. Zima 1962. bila je najhladnija u Britaniji za poslednjih sto godina, tako da tri momka - Mik Džeger(Mick Jagger), Kit Ričards(Keith Richards) i Brajan Džons(Brian Jones) - okupljena u iznajmljenom stanu u ulici Edit Grou(Edith Grove) 102, nisu mogli ni da izađu iz kreveta i prošetaju prostorijama koje su počinjale da liče na velike frižidere. Drhtali su ispod ćebeta, zabavljajući jedni druge grimasama i sličnim glupostima. Do izdavanja prvog singla delilo ih je šest meseci, ali da ste im to tada rekli, ne bi vam poverovali. Radije bi vas poslali po basistu Bila Vajmena(Bill Wyman) ili klavijaturistu Jana Stjuarta(Ian Stewart), sa porukom da donesu još koji šiling ili zalogaj bilo čega što nije krompir.
Ipak, 10. maja 1963, u Olimpik Saundu(Olympic Sound) studiju čije je zakupljivanje koštalo pet funti na sat, sreli su se sa tonskim inženjerom Rodžerom Sevidžom(Roger Savage) i svojim menadžerom Endrjuom Lug Oldamom(Andrew Loog Oldham) koji je, iako dotad nije ni privirio u neki studio, sebe proglasio ekskluzivnim producentom ploče. Grupi je dao zadatak da odabere dve pesme, a sam je zadržao pravo da odluči koja će iči na prvu, a koja na drugu stranu.
Želeći nešto posebno, Stounsi su pregledali svoje kolekcije ploča uvezenih iz Amerike i, posle dosta kombinacija, odabrali malo poznatu i ne karakterističnu pesmu Čaka Berija(Chuck Berry) “Come On”, do tog trenutka neobjavljenu u Velikoj Britaniji. Za B-stranu, koja nije smatrana važnom, ostavljena je “I Want To Be Loved” Vilija Diksona(Willie Dixon).
The Rolling Stones - Come On Listen or Download
Obe pesme grupa je ranije snimila u IBC(International Broadcasting Company) studijima, ali rezultatom niko nije bio zadovoljan. Tokom nešto više od sto minuta u Olimpik studiju, Stounsi su pokušali da poprave stvar, a Oldamova uloga producenta iscrpljivala se u gledanju na časovnik, odnosno brizi da grupa ne uđe u treći sat i tako se odrekne još pet funti. Uprkos tome što je “Come On”, kada je bila gotova, trajala samo minut i četrdeset pet sekundi, Oldam je zadovoljno krenuo prema izlazu. Zaustavio ga je Rodžer Sevidž: “Čekaj, a miksanje?” Producent nije imao pojma šta je to, ali se brzo snašao: “Ti ćeš to uraditi, a ja ću svratiti ujutro i uzeti traku.” Mik Džeger je kasnije ovako opisao snimanje: “Zamislite gomilu totalnih amatera, apsolutnih ignoranata, kako prave hit ploču.”
Iako im je Čak Beri bio jedan od najvećih uzora, Stounsi se nisu libili da intervenišu na pesmi pa je Berijev tempo pretopljen u mešavinu rock´n´rolla i rumbe, a Džeger je stih “neki glupi drkadžija” promenio u “neki glupi tip”, kao što će nekoliko godina potom, za ljubav Eda Salivena(Ed Sullivan) i njegovog mediokritetskog šoua, umesto “provedimo noć zajedno” otpevati “provedimo vreme zajedno”.
Kada su završili “Come On”, Stounsi su shvatili da snimak opet ne valja. Dik Rou(Dick Rowe), čovek koji je ostao upamćen po odbijanju Bitlsa(The Beatles), najgrubljoj grešci u istoriji muzičke industrije, predložio im je da se posao uradi u DECCA studijima.
Postojao je samo jedan način da se singl promoviše kako treba, a to je nastupom u subotnjoj televizijskoj emisiji “Thank Your Lucky Stars“. Stounsi su pristali da producentu, do kojeg su došli preko veze, budu predstavljeni onako kako su valdajuća pravila nalagala: u ispeglanim odelima, sa uskim kravatama, zakopčani do grla, čisti i uredni koliko je to u njihovom slučaju bilo moguće. Kit Ričards je izbacio poslednje slovo iz prezimena, kako bi zvučalo “više pop” i kako bi asociralo na Klifa Ričarda(Cliff Richard), a Jan Stjuart, čiji se izgled klasno svesnog magacionera nije uklapao u imidž grupe, još ranije je noktiran bez mnogo obzira. Niko osim Brajana Džonsa nije se udostojio da mu išta kaže. Brajan ga je tešio, “Stu, ti ćeš i dalje dobijati šestinu novca, to ti obećavam.” Obećanje nije ispunjeno.
Poniženja su se, međutim, isplatila. Bend je pozvan u emisiju čije je emitovanje zakazano za 7. jun, dakle z dan kada će se “Come On” pojaviti u prodavnicama.
Džeger i ostali bili su na začelju liste učesnika. Televizijsko izvođenje “Come On” trajalo je minut i po. To vreme Stounsi su proveli bezuspešno pokušavajući da odglume konvencionalan pop bend. Jasno se videlo da se ispod njihovih sakoa i kravata kuva nešto opasno, nešto što je Bitlse momentalno pretvaralo u članove uštirkanog školskog hora. Po ustaljenom scenariju, poslednji taktovi “Come On” utopili su se u unapred snimljenu žensku vrisku.
Nešto kasnije, telefoni u uredništvu su se usijali. Gledaoci, besni što je tako nepristojna grupa pozvana u emisiju, preporučivali su da se nešto slično nikada ne ponovi.
Mesec dana po objavljivanju, prvi singl Stounsa pojavio se na 26. mestu NME(New Musical Express) liste, tek na jednom više od hita Bitlsa “From Me To You”, izdatog čitava tri meseca ranije. Uprkos tome, “Come On” je, danas znamo, bio početak jednog ubitačnog opusa, udarac pravo u šuplje, konzervativno čelo okoline, gem, set i meč za Stounse. Ostalo je, što bi se reklo, histerija.
The Rolling Stones Official Website
The Rolling Stones -”You Can´t Always Get What You Want” Live in Belgrade
VIDEO: Goran Necin DOWNLOAD
Click on for more of
Also see:
Mick Jagger
Brian Jones
Charlie Watts
Bill Wyman
Ron Wood
Mick Taylor
Darryl Jones
Keith Richards
